DIGITALNI SVET

Zašto nisam postao Bitcoin milioner – i zašto mi nije žao

Sećam se dana kada sam prvi put rudario Bitcoin. Bila je to neka vrsta igre, eksperimentisanja iz znatiželje. Niko tada nije znao šta će postati od toga – nismo imali menjačnice, tržište, ni realnu upotrebu. Bilo je to vreme entuzijasta i radoznalih.

Rudario sam ga sa kućnim računarom, na staroj grafičkoj kartici, i da budem iskren – više zbog toga što sam mogao, nego što sam znao zašto to radim. Kasnije, kad su se diskovi menjali, adrese su se izgubile. Nikad nisam ni pokušao da ih vratim.

Vratio sam se u svet kripta tek 2018. godine, ovaj put ozbiljnije, sa ciljem, ali i sa iskustvom. I da – često mi ljudi kažu:

“Da si zadržao te coine, sad bi bio milioner.”

Ali ne bih. Iskreno.

Zamislite da imate nešto što vredi 5 dolara. Onda 50. Onda 500. U to vreme, to je bila ozbiljna cifra. Ko bi to zadržao? Možda neko jako tvrdoglav, ili neko ko je – realno – zaboravio da to ima. Većina bi prodala. I ja bih. Možda i jesam, u nekom trenutku. Ne sećam se ni više.

Danas ulažem u kripto onoliko koliko mogu da oprostim. Bez iluzija, bez stresa. Kao loto – uložim, pogledam, ako ništa – idemo dalje. Ali kada pogodi – bude zanimljivo.

Ne jurim milione. Jurim iskustvo, dinamiku, priče i možda priliku. Ali bez gorčine. Ne žalim za propuštenim, jer u tom trenutku to nije izgledalo kao nešto veliko. I to je u redu.

Nekima je Bitcoin doneo bogatstvo. Nekima lekcije. Meni – oboje.